…Sa takvom slobodom u izrazu i drastičnošću u izgledu slike, posebno u onim radovima gde autorka privodi recipijenta slici kao zidu, gde pred njim ne postoji mogućnost nekog daljeg kretanja ili drugog pogleda, najočiglednija je referentna veza ove i ovakve umetnosti sa istorijskim enformelom i apstraktnim ekspresionizmom. Takođe, ove slike doslovno su upakovane u kutije, duboke drvene ramove sa staklom na frontalnoj strani, čime se sa jedne strane čuva nepostojano svojstvo pigmenta, dok se sa druge strane slika posvećuje, na neki način sakralizuje kao dragocen i vredan predmet u kontekstu svakodnevnog okruženja. Zato svi mi koji stojimo pred slikama objektima Svetlane Jovanović, spontano se prisećamo energije, značaja i značenja nekih od najsjajnih ostvarenja Iva Klajna.

Kao što govore neka kosmološka tumačenja, u ciklusima večnog nastajanja i nestajanja sve počinje vodom i završava zemljom, tako možemo primetiti da su pećinske slike u Altamiri rađene zemljanim pigmentima, nekom vrstom krede ili praha crvene, smeđe i žute oker boje. U tom kontekstu i umetnost Svetlane Jovanović je po mnogo čemu esencijalna i sublimna; ona nas svojom poetikom, izborom teme i materijala inicira u iskonska svojstva magije slike, istovremeno nam prezentujući osobene i sasvim sveže artefakte u ambijentu pluralne umetnosti i kulture XXI veka.

Filip Kovačević, istoričar umetnosti, Kulturni centar Šabac, katalog izložbe 4 elementa